Мла д месец у јулу оста виће та мно небо ма лим Пега зидима и Јулским Феницидима ,
ка о и скоро еклиптитичном роју сла бе а кривности – Са гита ридима који се
за врша ва ју средином јула . Комплекс ројева близу еклиптике на ста вља ју
променљиви Аква риди и α-Ка прикорниди до пред кра ј а вгуста , а на њих се
на довезују Писциди током септембра (са ја ком месечином око очекива ног
ма ксимумома 19. септембра ). У време два већа ма ксимума кра јем јула – Јужних δ-Аква рида и α-Ка прикорнида
– месец је у последњој четврти, а ли ће они ипа к бити видљиви, поготово на јужној хемисфери за једно са ма лим ројем Писцис Аустринида . Мла д месец почетком а вгуста око ма ксимума ма лих Јужних ι-Аква рида и Северних δ-Аква рида , ка о и великог роја Персеида
је добра вест за посма тра че. Прилике ће потом бити лошије, а ли то утиче
са мо на κ-Цигниде, рој ма ле а ктивности, и врло сла б ма ксимум Северних
ι-Аква рида изра чуна т са великом грешком. Он може бити између λsol = 148° -151° , односно и
змеђу 21. и 24. а вгуста , према IMO-вим резу
та тима између 1988. и 1995; или око λsol = 147° , 19. а вгуста , према ста ријим пода цима . С друге стра не, ма ксимуми и α и δ-Ауригида
почетком септембра су поприлично ослобођени месечине. дневне
ра дио-осма тра че ова ј период није интереса нта н попут претходног, а ли
оста ју визуелно невидљиви γ-Леониди (са могућим ма ксимумом 25. а вгуста
у 9 ча сова UT, а ли који није на ђен неда вним ра дио-посма тра њима ), ка о и
Секста нтиди, чији се ма ксимум очекује 27. септембра у 9 ч UT, а ли се
може поја вити и да н ра није. Ја к повра та к је уочен 1999. око 186° λsol, што је еквива лентно са 29.
септембром 2005, док 2002. није на ђен ма ксимум 27. септембра а ли јесте
око 29-30! Тренутно је у току ма ла деба та о томе може ли неколико ма њих
ма ксимума почетком октобра та кође припа да ти овом ра дио роју. Месец у
последњој четврти са мо ма ло утиче на тешкоће које има ју визуелни
посма тра чи који покуша ва ју да уоче Секста нтиде кра јем септембра , у
односу на чињеницу да ра дија нт изла зи ма ње од са т времена пре зоре
посма тра но са обе хемисфере.
Пега зиди
Активност : од 7. до 13. јула Ма ксимум : 9. јула (λsol = 107° ,107); ZHR : 3; а дија нт : α = 340° , δ = +15° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 70 km/s r : 3,0; TFC : α = 320° , δ = +10° и α = 332° , δ = +33° (β > 40° N); α = 357° , δ = +2° (β < 40° N).
Слика 5. – Положа ј ра дија нта Пега зида .
Посма тра ње овог кра ткотра јног роја није ника да ла ко, јер и па р
обла чних ноћи зна чи да је изгубљен за визуелна посма тра ња . ој се
на јбоље види у другој половини ноћи. И Месец у првој четврти за ла зи
средином до пред кра ј ноћи 9. на 10. јул, ста ва ра јући готово са вршене
услове за посма тра че са обе стра не еква тора . ZHR ма ксимума је низа к, са
очекива ним брзим, сла бим метеорима , што чини телескопско посма тра ње
на рочито погодним.
Јулски Фенициди
Активност : од 10. до 16. јула Ма ксимум : 13. јула (λsol = 111° ); ZHR : променљив, 3-10; а дија нт : α = 32° , δ = -48° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 47 km/s r : 3,0; TFC : α = 41° , δ = -39° and α = 66° , δ = -62° (β < 10° N).
Ова ј ма ли рој се може посма тра ти са јужне хемисфере, ода кле се његов
ра дија нт подиже на кон поноћи на висину која обезбеђује довољно
ква литетно посма тра ње. Ово је корисна година за посма тра ње, јер Месец у
првој четврти 13. јула за ла зи између поноћи и 1 ча с по лока лном времену
за већину јужне полулопте. Визуелна а ктивност доста ва рира , и ово је
бога тији извор ра дио метеора (верова тно и телескопских, а ли је потребно
више пода та ка ). Ма ксимум није дуго довољно добро посма тра н. Последљих
година ZHR је био испод 4, ка да би зима дозволила било ка кв о
посма тра ње. Више пода та ка ће бити ја ко добродошло!
Слика 6. – Положа ј ра дија нта Јулских Феницида .
Комплекс Писцис Аустринида и Аква рида /Ка прикорнида
Писцис Аустриниди
Активност : од 10. јула до 15. а вгуста Ма ксимум : 28. јул (λsol = 125° ); ZHR : 5; а дија нт : α = 341° , δ = -30° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 35 km/s r : 3,2; TFC : α = 255° до 0° , δ = 0° до +15° , ода берите па р ра здвојен за око 30° по α (β < 30° N).
Јужни δ-Аква риди
Активност : од 12. јула до 19. а вгуста Ма ксимум : 28. јул (λsol = 125° ); ZHR : 20; а дија нт : α = 339° , δ = -16° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 41 km/s r : 3,2; TFC : α = 255° до 0° , δ = 0° до +15° , ода берите па р ра здвојен око 30° по α (β < 40° N).
α-Ка прикорниди
Активност : од 3. јула до 15. а вгуста Ма ксимум : 30. јул (λsol = 127° ); ZHR : 4; а дија нт : α = 307° , δ = -10° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 23 km/s r : 2,5; TFC : α = 255° до 0° , δ = 0° до +15° , ода берите па р ра здвојен око 30° по α (β < 40° N); PFC : α = 300° , δ = +10° (β > 45° N), α = 320° , δ = -5° (β од 0° до 45° N), α = 300° , δ = -25° (β < 0° ).
Јужни ι-Аква риди
Активност : од 25. јула до 15. а вгуста ; Ма ксимум : 4. а вгуст (λsol = 132° ); ZHR : 2; а дија нт : α = 334° , δ = -15° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 34 km/s r : 2,9; TFC : α = 255° до 0° , δ = 0° до +15° , ода берите па р ра здвојен око 30° по α (β < 30° N).
Северни δ-Аква риди
Активност : од 15. јула до 25. а вгуста ; Ма ксимум : 8. а вгуст (λsol = 136° ); ZHR : 4; а дија нт : α = 335° , δ = -5° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 42 km/s r : 3,4; TFC : α = 255° до 0° , δ = 0° до +15° , ода берите па р ра здвојен око 30° по α (β < 30° N).
Слика 7. – Положа ј ра дија нта Ка прикорнида , Северних и Јужних δ-Аква рида .
Слика 8. – Положа ј ра дија нта Северних и Јужних ι-Аква рида и Писцида Аустринида .
Аква риди и Писцис Аустриниди су ројеви који обилују сла бим метеорима
што их чини погодним за телескопско посма тра ње, ма да се ја вља довољно
сја јних метеора да буду вредни и визуелних посма тра ња , на рочито са
јужних положа ја . а дио посма тра ње се може користити на рочито за Јужне
δ-Аква риде, који су на ја ктивнији међу овим ројевима . α-Ка прикорниди су
за па жени због своје сја јности, нека да кла се болида , што, за једно са
ма лом привидном брзином, сврста ва неке од ових објека та међу
на јимпресивније и на ја тра ктивније које посма тра ч може желети. Ма ло
повећа ње ZHR-а α-Ка прикорнида до око 10 било је уочено 1995. од стра не
IMO-вих посма тра ча у Европи, ма да се са мо за Јужне δ-Аква риде пре тога
сумња ло да су повремено променљиви.
Ова ква концентра ција ра дија на та на ма лом простору зна чи да је
неопходна велика сигурност у погледу положа ја свих ра дија на та ра ди
прецизног придружива ња метеора одгова ра јућем роју. Визуелни посма тра чи
би треба ло да пре уцрта ва ју потенција лне чла нове роја , уместо да
непосредно повезују метеор са одгва ра јућим ројем. Једини изузета к су
Јужни δ-Аква риди у близини ма ксимума , јер та да може бити превише
метеора за прецизно плотова ње.
Посма тра чи са северне хемисфере ће 2005. има ти посеба н проблем са
Месецом у првој четврти који изла зи већ почетком ноћи, док на јужној
полулопти у време ма ксимума (28. и 30. јула ) изла зи зна тно ка сније.
Врло сла би Јужни ι-Аква риди се на ла зе идеа лно у мла дом месецу, а и
Северни δ-Аква риди ће се на ла зити на фону та мног неба , оста вља јући
једино Северне ι-Аква риде да па те због пуног месеца у време њиховог
сла бо дефиниса ног ма ксимума . Сви ови ра дија нти су на д хоризонтом већим
делом ноћи.
Персеиди
Активност : од 17. јула до 24. а вгуста ; Ма ксимум : 12. а вгуст, 17:00-19:30 UT (λsol = 140° ,140 - 140° ,1), ВИДИ ТЕКСТ; ZHR : 100; а дија нт : α = 46° , δ = +58° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 59 km/s r : 2,6; TFC : α = 19° , δ = +38° и α = 348° , δ = +74° пре 2 ч по лока лном времену; α = 43° , δ = +38° и α = 73° , δ = +66° после 2 ч по лока лном времену (β > 20° N); PFC : α = 300° , δ = +40° , α = 0° , δ = +20° или α = 240° , δ = +70° (β > 20° N).
Персеиди су били једа н од на јузбудљивијих и на јдина мичнијих ројева
током ’90-их, са скоком у новом прима рном ма ксимуму од EZHR преко 400 у
1991. и 1992 години. До ка сних ’90-их број метеора у овом ма ксимуму је
опа о на око 100 – 120, а 2000. се први пут није поја вио. Ово није било
неочекива но, јер је киша у новом прима рном ма ксимуму (који није био
уочен пре 1988) повеза на са прола ском кроз перихел родитељске комете
Персеида 109P/Swift – Tuttle 1992. Период пота ције ове комете око Сунца
је 130 година , та ко да се она са да вра ћа у споља шњи Сунчев систем, и
теоријски број метеор а треба да се сма њује са уда ља ва њем комете од
емље.
Средњи годишњи помера ње од +0° ,05 по сола рној лонгитуди је уочен у
пода цима добијеним од 1991. до 1999, и а ко је ово та чно прима рни
ма ксимум ће се поја вити око 18:30 UT 12.а вгуста (λsol =
140° ,06), тј. у току на јверова тнијег времена (да тог горе)
„тра дициона лног“ ма ксимума који је увек на ла жен. Терција рни ма ксимум на
λsol = 140° ,4 на ђен је са мо у IMO-вим пода цима од 1997-99, и
време повра тка овог ма ксимума би било 3 ч UT 15. а вгуста . Неки
истра жива чи су пре неколико година комента риса ли ка ко би 2004-06.
треба ло да се вра ти прима рни ма ксимум. Ника ква и стра жива ња нису
ура ђена до за вршетка овог ка ленда ра , а ли се ће се сви на кна дни
резулта ти на ћи у IMO-вом ча сопису WGN и на е-мејлинг листи IMO-вих новости, и посма тра чи треба да буду оба вештени о овој могућности.
Слика 9. – Положа ј ра дија нта Персеида .
Шта год да се деси, и ка д год па о ма ксимум(и) око 12. а вгуста , Месец
ма ло пре прве четврти ће на средњим северним ширина ма за ћи око времена
ка д ра дија нт поста је осетно видљив, негде око 22 – 23 ч по лока лном
времену. а дија нт добија на висини током ноћи за ове на јкоришћеније
лока ције. Ма ксимум 12. а вгуста ће се на јбоље видети из обла сти од
Блиског истока до источне Азије, укључујући Ја па н, а ли што се ка сније
поја ви ма ксимум, то ће се се лошије видети на истоку ове обла сти.
Ма ксимум 13. а вгуста ће се на јбоље видети са кра јњег за па да Европе и
северн Африке, па на за па д до источне оба ле Северне Америке и
северне Јужне Америке, преко северног Атла нтика .
Визуелним и фотогра фским посма тра чима не треба много охра брива ња за
посма тра ње овог роја , а ли телескопска и видео посма тра ња око гла вног
ма ксимума биће корисна за потврђива ње или ра зја шња ва ње могуће
вишеструке природе ра дија нта Персеида , што није могуће визуелно
одредити. Неда вна видео посма тра ња су ја сно пока за ла да је ра дија нт
прост. а дио посма тра ња ће врло ра но да ти потврду више ма ксимума , или
ча к открити нове, још неоткривене, ма ксимуме, под претпоста вком да је
ма скимума за иста више, а ко временски услови онемогуће посма тра њ са
површине. Једина лоша стра на овог роја је што се не може посма тра ти са
већег дела јужне хемисфере.
α- и δ-Ауригиди
α-Ауригиди
Активност : од 25. а вгуста до 8. септембра ; Ма ксимум : 1. септемба р, 0:00 UT (λsol= 158° ,158); ZHR : 7; а дија нт : α = 84° , δ = +42° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 66 km/s r : 2,6; TFC : α = 52° , δ = +60° ; α = 43° , δ = +39° и α = 23° , δ = +41° (β > 10° S).
δ-Ауригиди
Активност : од 5. септембра до 10. октобра ; Ма ксимум : 9. септемба р (λsol = 166° ,166); ZHR : 5; а дија нт : α = 60° , δ = +47° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 64 km/s r : 2,9; TFC : α = 52° , δ = +60° ; α = 43° , δ = +39° и α = 23° , δ = +41° (β > 10° S).
Слика 10. – Положа ј ра дија нта α- и δ-Ауригида .
Оба ова пра ва северна роја има ће одлично та мно небо у време
септемба рског мла дог месеца ове године, та ко да треба искористити сва ку
прилику за посма тра ње ових ројева . Изгледа да они припа да ју низу сла бо
посма тра них ројева са ра дија нтима у Овну, Персеју, Ка сиопеји и Ауриги,
а а ктивни су од кра ја а вгуста до октобра . На пример, брита нски и
ита лија нски посма тра чи су неза висно прија вили нов потенција лни ра дија нт
у Овну пред кра ј а вгуста 1997. Оба ова роја у Ауриги су у скорије време
истра жива ли а на литича ри Одриус Дубиетис и а јнер Арлт кори тећи
IMO-ве ста нда рдне пода тке од 1986, попра вивши па ра метре ових ројева .
α-Ауригиди су а ктивнији, са неочекива ним скоковима ЕZHR од око 30 –
40 1935, 1986. и 1994. Међутим, ка ко се ова ј рој тек од скора редовно
посма тра , могуће је и да су неки скокови пропуштени. На пример, са мо су
три посма тра ча у потпуности покрила скокове 1986. и 1994.
δ-Ауригиди су верова тно комбина ција два ма ња , а ли повеза на роја –
септемба рских Персеида и δ-Ауригида , чији се периоди а ктивности и
ра дија нти прекла па ју. ојеви се не могу ра злучити визуелно. Визуелним
посма тра чима се са ветује да користе пода тке на ведене горе, ма да они
ма хом потичу од дела који припа да „септемба рским Персеидима “. Део који
припа да „δ-Ауригидима “ има ма ли ма ксимума око 181° сола рне лонгитуде
(23-24. септемба р 2005, очекива ни поједина чни ZHR око 3, r = 2,5).
а дија нти оба већа роја ће после 23-00 ч по лока лном времену бити
довољно високо, а Месец између мла дине и прве четврти омогућа ва довољно
та мно небо, за ла зећи почетком до средине ноћи око 9. септембра .
Међутим, до верова тног ма ксимума 23-24. септембра Месец ће већ проћи
прву четврт, отежа ва јући посма тра ње. Телескопски пода ци биће посебно
корисни ра ди истра жива ња свих могућих ра дија на та у региону, укључујући
телескопске β-Ка сиопеиде. Фотогра фски, видео и визуелни пода ци биће
та кође добродошли.