Потенција лни лов на Дра кониде биће изводљив ове године почетком
октобра . На несрећу, ства ри су од много ма ње помоћи врло сла бим
ε-Геминидима (чији је ма ксимум 18. октобра ), ка о и за велики рој
Орионида (чији се гла вни ма ксимум очекује 21. октобра ), који ће бити
изгубљени због ја ке светлости Месеца у последњој четврти. Ка ко Месец
на предује ка мла дини, посма тра ње Та урида од кра ја октобра до скоро
средине новембра проћи ће угла вном без месечине. Ка сније, Леониди ће
трпети због пуног Месеца у близини верова тног ма скимума , 17. новембра у
14:30. а да је ма ксимум α-Моноцеротида та кође ја ко осветљен, овде су
иста кнути због десете годишњице њиховог последњег скока . Ма ксимуми
угла вном ма лих ројева почетком децембра су са прихва тљивом месечином
све до σ-Хидрида , а ли то зна чи да ће и велики Геминиди (ма ксимум 14.
децембра између 2:20 и 4:30) и ма ли Кома Беренициди (ма ксимум око 19.
децембра ) бити за гушени светлошћу пуног месеца . У кра јњој линији, нешто
Урсида моћи ће да се види без месечине.
Дра кониди
Активност : од 6. до 10. октобра Ма ксимум : 8. октоба р, 16 ч UT (λsol = 195° ,195, ВИДИ ТЕКСТ); ZHR : периодича н, до нивоа кише; а дија нт : α = 262° , δ = +54° ; помера ње ра дија нта : за нема рљив; V : 20 km/s r : 2,6; TFC : α = 290° , δ = +65° и α = 288° , δ = +39° (β > 30° N).
Слика 11. – Положа ј ра дија нта Дра конида .
Дра кониди су прима рно периодични рој који је прошлог века два пут
произвео спекта кула тне, кра тке метеорске пљускове, 1933. и 1946, и ма ње
метеора неколико других година (ZHR од 20 до преко 500), са на јскоријим
пљуском 1998. (ка да је ЕZHR на кра тко достига о 700). На јвише
детектова них пљускова је било оних година ка да се родитељска комета
овог роја – 21P/Giacobini-Zinner – вра тила у перихел, ка о што је било
новембра 1998. Комета се опет вра ћа у пеихел јула ове године, а ли није
са свим ја сно ка ка в ће то ефека т има ти на Дра кониде које ћемо видети
2005. а нија предвиђа ња суге ишу да неће доћи до скока а ктивности ове
година , а ли прогнозе нису увек та чне! Пљуса к 1998. је био на λsol
= 195° ,075, што је еквива лентно 8. октобру 2005, у 8:15 UT, ма да време
прола ска кроз чвор да то горе може бити применљивије. Неочекива ни ма њи
визуелно-ра дио скок (ZHR око 10 – 20) поја вио се 1999. изна д да леког
истока на λsol између 195° ,63 и 195° ,76. Повра та к овог
времена ће бити између 8. октобра 2005. у 21:40 и 9. октобра 0:50 UT.
а дија нт је циркумпола ра н за већину северних геогра фских ширина , а ли је
више на д хоризонтом пре поноћи и пред зору почетком окт бра . На овим
лока ција ма Месец за ла зи о средине ноћи 8. и 9. октобра , та ко да ће доба р део ноћи бити
слобода н за посма тра ње на та мном небу, колико гор рој био ја к – ча к и
а ко нема ничег уочљивог. Метеори који припа да ју Дра конидима су
генера лно спори, што пома же ра здва ја њу метеора овог роја од спора дика
који се случа јно покла па ју са ра дија нтом.
Та уриди
Јужни Та уриди
Активност : од 1. октобра до 25. новембра ; Ма ксимум : 5. новембра (λsol = 223° ); ZHR : 5; а дија нт : α = 52° , δ = +13° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 27 km/s r : 2,3; TFC : Ода берите поље на еклиптици и око 10° источно или за па дно од ра дија нта (β > 40° S).
Северни Та уриди
Активност : од 1. октобра до 25. новембра ; Ма ксимум : 12. новембтра (λsol = 230° ); ZHR : 5; а дија нт : α = 58° , δ = +22° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 29 km/s r : 2,3; TFC : ка о и јужни Та уриди.
Ова два роја формира ју део комплекса повеза ног са кометом 2P/Encke.
Дефиниса ње њихових ра дија на та је на јбоље постигнуто па жљивим визуелним
и телескопским плотингом, ка о и фотогра фским и видео ра дом, с обзиром
да су велики и дифузни. Тренутно их проуча ва Миха ела Тригла в користећи
IMO-ве пода тке. Многи метеори ових ројева су сја јни и рела тивно спори,
што их чини идеа лном метом за фотогра фију, а а ко се има у виду да је
комбинова на бројност Та урида ниска и постоја на , Та уриди су идеа лне мета
за почетнике да на њима вежба ју технике плотинга . Акти вност оба роја
пока зује очигледа н пла толики ма ксимум у тра ја њу око десет да на почетком
новембра , а пра ти их и репута ција да повремено да ју неке изузетно ја ке
болиде, ма да , изгледа , не сва ке године.
Дејвид Ашер је изложио претпоста вку да је повећа н број та уридских
болида последица врло великог броја великих честица у оквиру струја
комплекса Та урида , и претпоста вио је да би се повра та к тог великогброја
мога о догодити 1995. и 1998. Импресива н број светлих Та урида је виђен
између октобра и новембра 1995, док је 1998. ZHR Та урида достига о ниво
упоредив са оубича јеним ZHR-ом ма ксимума пред кра ј октобра , за једно са
повећа ним флуксом светлих Та урида уопште. Ова година доноси нови могући
повра та к великог броја сја јних метеора у октобру – новембру. Стога је
посма тра ње Та урида између последње четврти Месеца у октобру до
ма ксимума Северних Та урида врло ва жно, поготово што ће мла д месец
почетком новембра ја ко погодова ти целом дога ђа ју.
Скоро еклиптични ра дија нти оба роја зна че да ће сви метеора ши моћи
да посма тра ју ове ројеве. Посма тра чи на северној полулопти су унеколико
повла шћени, јер ће током већег дела јесење ноћи ра дија нт бити довољно
високо на д хоризонтом. Ипа к, ча к и на јужној полулопти могуће је
посма тра ње око 3-5 са ти око лока лне поноћи, са Биком високо на д
хоризонтом.
Слика 12. – Положа ј ра дија нта северних и јужних Та урида .
α-Моноцеротиди
Активност : од 15. до 25. новембра ; Ма ксимум : 21. новемба р, 15:00 UT (λsol = 239° ,239); ZHR : променљив, обично око 5, а ли може скочити и на преко 400; а дија нт : α = 117° , δ = +1° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 65 km/s r : 2,4; TFC : α = 115° , δ = +23° и α = 129° , δ = +20° (β > 20° N); или α = 110° , δ = -27° и α = 98° , δ = +6° (β < 20° N).
α-Моноцеротиди су још једа н рој с кра ја године способа н да пра ви
изнена ђења , са на јскоријим пљуском 1995. (на јвиши ЕZHR од око 420
тра ја о је са мо пет минута , а цео пљуса к 30 минута ). Многи европски
посма тра чи су били сведоци овог дога ђа ја на основу чега је било могуће
потпуно а журира ње па ра мета ра роја . Да ли ово ука зује на период од десет
година – са повећа ним ZHR-ом 1925, 1935, 1985. и 1995. – са мо ова
година (или будући дека дни повра та к) може рећи, та ко да сви посма тра чи
треба да на ста ве са помним посма тра њем овог роја .
Међутим, месец у последњој четврти 21. новембра је врло лоша вест,
јер ће у већем делу света иза ћи између средине и кра ја ноћи, уга сивши
сва ку на ду у посма тра ње на та мном небу, а ра дија нт се добро види тек
на кон 23 ча са по лока лном времену. Очекива но време ма ксимума одгова ра
положа јима око за па дног Па цифика , укључујући источну Кину, источну
усију, Ја па н, Океа нију и Аља ску. Са ова ко пробема тичним временом
визуелно посма тра ње биће ја ко тешко, а ли врло ва жно, а треба користити
и друге технике, посебно ра дио који ће сигурно утврдити сва ки еве
нтуа лни пљуса к.
χ-Ориониди
Активност : од 26. новембра до 15. децембра ; Ма ксимум : 2. децемба р (λsol = 250° ); ZHR : 3; а дија нт : α = 82° , δ = +23° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 28 km/s r : 3,0; TFC : α = 83° , δ = +9° и α = 80° , δ = +24° (β > 30° S).
Слика 13. – Положа ј ра дија нта Геминида , χ-Орионида , Моноцеротида и σ-Хидрида .
Ово је сла б визуелни рој, а ли је телескопски умерено а ктива н. Неки
сја јни метеори овог роја су били и фотогра фиса ни. ој има ба р два
ра дија на та , а ли је јужни огра на к ретко уоча ва н. χ-Ориониди могу бити
на ста ва к еклиптичног комплекса на кон што а ктивност Та урида преста не
кра јем новембра .
а дија нт да т овде је комбинова н, довољно доба р за визуелна
посма тра ња , а треба ло би да телескопска и видео посма тра ња буду у
могућности да одреде та чну структуру ра дија нта . Добро се види на обе
хемисфере током ноћи, а мла д Месец 1. децембра чини ову годину одличном
за посма тра ње овог роја .
Фенициди
Активност : од 28. новембра до 9. децембра ; Ма ксимум : 6. децемба р, 8:45 UT (λsol = 254° ,254); ZHR : ра зличит, обично 3 или ма ње, а ли може достићи и 100; а дија нт : α = 18° , δ = -53° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 18 km/s r : 2,8; TFC : α = 40° , δ = -39° и α = 65° , δ = -62° (β < 10° N).
Са мо је једно имресивно поја вљива ње Феницида до са да прија вљено –
1956. ка да су и откривени. Та да је ЕZHR био верова тно око 100,
верова тно са неколико ма ксимума ра споређених у па р са ти. Три могућа
скока , а ли ниже а ктивности, су прија вљена , а ли увек са мо од стра не
једног посма тра ча и под неја сним условима . Поузда ни IMO-ви пода ци
пока зују да скора шња а ктивност скоро да и не постоји. Ово, међутим,
може бити периодича н рој, и неопходно је више посма тра ња свим методима .
Месец је ја ко погода н за посма тра че са јужне полулопте јер за ла зи ±
пола са та ко поноћи на већини лока ција на средњем југу 6. децембра ,
док је ра дија нт на јвиши у сумра к, оста јући доста високо током већег
дела ноћи.
Пупиди-Велиди
Активност : од 1. до 15. децембра ; Ма ксимум : око 7. децембра (λsol око 255° ); ZHR око 10; а дија нт : α = 123° , δ = -45° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 40 km/s r : 2,9; TFC : α = 90° до 150° , δ = -20° to -60° ; ода берите па р поља ра здвојен за око 30° по α, и помера јте их на исток са на предова њем роја (β < 10° N).
Ово је врло сложен систем лоше проучених ројева , видљивих угла вном
јужно од полута ра . Идентификова но је до десет подструја , са та ко
блиским ра дија нтима да их је визуелно немогуће ра здвојити. то би
фотогра фска , видео или телескопска посма тра ња била осетљива , ка о и ввло
па жљив визуелни плотинг.
Активност је ја ко лоше позна та , та ко да се може рећи једино да су
на ја ктивнији у првој половини децембра , што се ове године покла па са
Месецом у првој четврти. Неки од ових ројева се виде од кра ја октобра
до кра ја ја нуа ра . Већина Пупида – Велида се сла би метеори, а ли је
ја вљено да се повремено ја вља ју и болиди, на рочито око ма ксимума који
је овде на веден. Обла ст ра дија нта се види целе ноћи, а ли је на јвиши
пред зору, ка да месец за ђе.
Моноцеротиди
Активност : од 27. новемра до 17. децембра ; Ма ксимум : 9. децемба р (λsol = 257° ); ZHR : 3; а дија нт : α = 100° , δ = +8° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 42 km/s r : 3,0; TFC : α = 88° , δ = +20° и α = 135° , δ = +48° (β > 40° N); или α = 120° , δ = -3° и α = 084° , δ = +10° (β < 40° N).
Са мо се ниска а ктивност може очекива ти од овог ма лог извора , што
чини есенција лним прециза н визуелни плотинг, телескопски и видео ра д, а
и метеори су норма лно сла би. Дета љи роја , укључујући положа ј ра дија нта ,
су врло несигурни. Неда вни IMO-ви пода ци пока зују са мо сла бу а ктивност
ма ксимума , ка о што је прика за но горе. Телескопски пода ци ука зују на
ка снији ма ксимум, око 15-16. децембра (λsol око 264° ) са
ра дија нтом у α = 117° , δ = +20° . Ово је врло добра година за
посма тра ње, јер Месец у првој четври за ла зи између поноћи и 1 ча с по
лока лном времену 9. децембра , док се ра дија нт види готово чита ве ноћи,
а на јвиши је око 1:30 по лока лном времену.
σ-Хидриди
Активност : од 3. до 15. децембра ; Ма ксимум : 12. децемба р (λsol = 260° ); ZHR : 2; а дија нт : α = 127° , δ = +2° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 58 km/s r : 3,0; TFC : α = 95° , δ = 0° и α = 160° , δ = 0° (са свих посма тра чким места , са мо после поноћи).
Ма да су први пут уочени фотогра фски шездесетих година XX века ,
σ-Хидриди су типично брзи и сла би, са генера лно ниском фреквенцом,
близу пра га визуелне детекције. Ка ко је ра дија нт, ма ло више од 10°
источно од Прокиона (α Ма лог пса ), врло близу еква тора , сви посма тра чи
ће моћи да покрију ова ј рој. а дија нт изла зи у ка сним вечерњим са тима ,
а ли се на јбоље види на кон лока лне поноћи. Ма да је месец пун са мо три
да на на кон предвиђеног ма ксимума , оста је кра та к период та мног неба
између за ла ска Месеца и зоре, поготово северно од полута ра . Скора ш њи
пода ци ука зују да се ма ксимум може очекива ти и до шест да на пре
теоријског, ка да ће бити да леко ма ње месечине. Визуелни плотинг,
телескопска и видео посма тра ња помоћи ће да се ова ј рој прецизније
дефинише.
Урсиди
Активност : од 17. до 26. децембра ; Ма ксимум : 22. децембра , 13 ч UT (λsol = 270° ,270); ZHR : 10 (повремено до 50); а дија нт : α = 217° , δ = +76° ; помера ње ра дија нта : видети та белу 6; V : 33 km/s r : 3,0; TFC : α = 348° , δ = +75° и α = 131° , δ = +66° (β > 40° N); α = 63° , δ = +84° и α = 156° , δ = +64° (β 30° to 40° N).
Врло лоше посма тра н рој северне хемисфере, а ли који је у протеклих
60 година има о ба р два пљуска , 1945. и 1986. Та кође је уочено и
неколико ма њих скокова , на јскорије 1988, 1994. и 2000. Други слични
скокови су можда пропуштени услед лошег времена или према ло посма тра ча .
Сви методи ра да дола зе у обзир јер су многи од ових метеора ја ко сла би,
а ли је са та ко ма ло доса да шњег ра да тешко да ти прецизније дефиниције о
њима .
а дио ма ксимум 1996, на пример, је био око λsol=270° ,8,
што може ука зива ти на нешто ка сније време ма ксимума (22. децембра 2005
у 15:20 UT), док је видео посма тра њем уочен скок 2000 неочекива но ја к
(ЕZHR око 90) на λsol=270° ,78 (еквива лнтно са 22. децембром
2005. у 15 ча сова UT), ма да је визуелни скок био да леко ма њи (ЕZHR=30).
а дија нт Урсида је циркумпола ра н за већину северних лока ција (што,
међутим, зна чи да се не може видети са већине јужних лока ција ), ма да
кулминира на кон пра скозорја , а на јвиши је ка сно ноћу. Месец у последњој
четврти изла зи око 23 ча сова по лока лном времену 22. децембра , та ко да
услови неће бити сја јни за посма тра ње оног што ће се десити (шта год то
било). Очекива ни ма ксимум фа воризује северне лока ције од центра лне
Азије, преко Па цифика , до за па да Северне Америке.
Слика 14. – Положа ј ра дија нта Урсида .