Календар метеорских ројева

СаставиоАлистер Мекбет (Alastair McBeath) на основу информација из IMO-ве монографије бр. 2 - Приручника за визуелна посматрања метеора (Handbook for Visual Meteor Observers).

Уредници: Јирген Рендел, Рајнер Арлт и Алестер МекБет, IMO, 1995.

Допуњено резултатима најновијих анализа.

На српски превео Владимир Бургић.

Основу Календара чини Радна листа визуелних метеорских ројева (види табелу 5) која је, захваљујући редовном обнављању на основу IMO-ве Базе визуелних метеора, данас најпрецизнија листа у свету за посматрање метеора голим оком. Ипак, ова листа никада не може бити потпуна листа свих метеорских ројева, јер постоји много ројева који се не могу детектовати визуелно, а осим тога неке ројеве тек фотографска, радарска, телескопска или видео посматрања могу разлучити од фона спорадика присутних током целе године.

Циљ IMO-а је да подстиче прикупљање, анализу и објављивање комбинованих података добијених са осматрачких пунктова широм планете како бисмо продубили наше разумевање метеорске активности видљиве са Земље. Резултати са само неколико места никада не могу пружити потпуну слику, и само захваљујући напорима многобројних IMO-вих посматрача широм света успели смо да од 1988. године до данас прикупимо овако много података. Ипак, не смемо се задовољити постигнутим, јер само сталном подршком многих људи широм света се могу наставити наши кораци к а стварању боље и комплетније слике о флуксу метеороида у околини Земље. То подразумева и да се сви посматрачи, без обзира на место посматрања и метод који користе, морају придржавати IMO-вих стандарда за посматрање приликом среживања и слања својих података одговарајућој Комисији за анализу.

Визуелне и фотографске технике остају популарне за ноћна посматрања метеора (уколико то дозволе временске прилике), мада на квалитет обе технике утиче месечина. Телескопска посматрања су много мање популарна, али омогућавају одређивање фине структуре радијанта и прецизну детекцију ројева са врло ниском активношћу. Видео посматрања се последњих година интензивно равијају и већ почињу да доносе вредне плодове. Ова техника носи предности и мане и фотографских и телеск опских посматрања, као и неке специфично своје. У сваком случају, значај видео-посматрања расте. Радио посматрања се могу изводити у свако доба, незавсно од облачности и месечине, наравно и дању, и то је једина техника којом се могу вршити 24-часовна посматрања на већини географских ширина. Заједно, ови методи покривају готово целокупан дијапазон величине метеороида, од оних који дају болиде (употребом фотографија које покривају цело небо, видео-патролирања или визуелних посматрања) све до честица прашине које дају слабашне телескопске и радио метеоре .

Како год и када год сте слободни да посматрате, желимо вам успешну посматрачку годину и жељно ишчекујемо ваше податке. Ведро небо!